preskoči na sadržaj

Osnovna škola Matije Vlačića Labin

Radovi učenika

Ronilac

Jedan moli ronilac šo je na more. Zgubi se je va vode i poce je plakat. Plaka je se više i više se dok ni priša veli brod. Vopi je upomoć dokle ga neso videli. Zeli so ga na brod i spasili od seh zla. Moli ronilac je bi reka mame da neće poć va velo more. Priša je doma i ni se više nikad tamo torno. 

                                                                          Noel Runko, 3. b                                                                  

Pas

Pas je čovjeku najbolji prijatelj. On je živahan i lijep. Tjera mačke i čuva kuću. Neki su veliki, a neki mali. Samo je važno da su živi i zdravi. Oni nemaju ruke kao mi, ali znaju se snalaziti u prirodi. Neki ne vole mačke, a neki i vole, tko će znati. Psa samo moramo voljeti. Pas je načešće crni, bijeli ili smeđi.

Moj pas se zove Roko i ja ga volim.

                                                                           Elin Brajša, 3.b

                      

Uz malo dobro volje možemo promijeniti svijet

 

Pružanje pomoći nezbrinutim životinjama

Ideja mi se rastezala po glavi mjesecima, samo nisam znala kako ju oživjeti. Već sam duže vrijeme razmišljala o tome kako da pomognem životinjama, da napravim nešto za njih. Nisam znala je li moguće, kako i kamo… Došla mi je ideja kako bih mogla za njih sakupljati novčane priloge. Prvo mi se ideja činila nemogućom, nisam za to imala nikakvu dozvolu, a i nisam znala kome bih se obratila. Nakon dugog  razmišljanja dovela sam ideju u život, razgovarala sam s knjižničarkom i bila sve bliže ostvarenju...

 

Stiže mi pomoć

Sve je bilo osmišljeno i tik do ostvarenja, no nisam mogla sama. Trebala sam partnera. U pomoć sam pozvala svoju susjedu, a i prijateljicu Vanju. Odlično je prihvatila ideju i obadvije  smo bile super sretne zbog nje. Sljedećeg smo se dana bacile na pripreme. Vanja i ja izradile smo kutiju,  odnosno kasicu, u koju ćemo stavljati novac. Zatim smo pripremile bedževe, ogrlice s našim imenima te  plan rada. U planu su nam prvo bila sela i naselja, svaki dan jedno mjesto.

 

Početak akcije

I tako smo već sljedećeg dana, početkom listopada ove školske godine,  krenule. S obzirom da nam je škola završavala oko14 sati, do 15 sati već smo ručale, tako da smo popodne imale vremena za skupljanje novčanih priloga. Svaki smo dan sakupljale oko 2 sata, negdje  do mraka. U prvom danu bilo nam je vrlo uspješno, sakupile smo preko 700 kn i to samo u jednom selu. Dobile smo vjetar u leđa. I tako smo iz dana u dan  s uzdignutom glavom sakupljale novac….

 

Svaki dan novi izazov

Ideja mi se baš ostvarila u dobro vrijeme, baš za blagdane, tako da i napuštene životinje dobiju svoj novogodišnji poklon. I, da ne zaboravnim spomenuti i moju mamu koja nam je svaki dan omogućavala siguran prijevoz. Sve je bilo super i kao iz sna, ali bilo je i pokojih loših dana. Malo bi nam krenulo, a malo bi zaštekalo, puno smo dana propustile zbog vremenskih nepogoda, ali nas ponekad niti to nije zaustavilo. Nije to bilo ništa s usporedbom reakcija nekih ljudi… Mnogi nam nisu htjeli ništa dati, zatvarali su nam vrata pa čak se i na nas derali, .no bilo je tu i pozitivnih komentara… Svaki smo se dan kući vratile s nevjerojatnom pričom i svaki je dan bio nova avantura.

 

Lijepo je pomagati

Bilo je tu uzbuđenja, plakanja i veselja. Kroz manje od dva mjeseca došle smo do željene cifre. Sakupile smo preko 3000 kn, donirale ih Udruzi za zaštitu životinja Fenix Labin i bile  jako ponosne. Nekoliko su puta pisali članke o nama u našim lokalnim novinama i nismo mogle biti sretnije. Ne mogu opisati koliko sam zadovoljna da sam ovu svoju ideju ostvarila. Želim se zahvaliti i Vanji bez koje se sve ovo ne bi realiziralo. Činjenica da smo toliko toga napravile, da smo dogurale toliko daleko i nahranile puno nezbrinutih životinja, ispunjava  naša srca toplinom u ovo hladno doba…

                                                         Tonka Baša, 6.a

(Novinarski rad izabran je za županijsku razinu LiDraNa 2020.)

 

 

Osmaši dilaju lake droge, a škola ignorira problem – je li doista tako?

Gorući problem današnjice

 

Sporni članak u lokalnom mjesečniku „Labinština.info“

„Osmaši dilaju lake droge, a škola ignorira problem“, naslov je koji je osvanuo na naslovnici mjesečnika „Labinština.info“  uznemirivši mnoge roditelje, učitelje i većinu starijih učenika. Članak je potaknut porukom uznemirenog roditelja koji tvrdi kako nitko ne želi ići protiv  IDS–ovog ravnatelja škole pa izbjegavaju tu temu. Članak previše dira u politiku i ugled škole, a ne  u sam problem i njegovo rješavanje. Prema dojavama roditelja među učenicima sedmih i osmih razreda postoje pojedinci koji ne samo da konzumiraju lake droge,  konkretno marihuanu, već je i preprodaju među svojim vršnjacima. Po saznanju roditelja pušenje i dilanje se odvija oko škole, u školskom dvorištu, čak i u prostorima škole, a  škola navodno  ne reagira.

 

Je li doista tako?

Koliko je škola upućena u problem konzumiranje marihuane je upitno. Konzumiranje opojnih sredstava kao što su i lake droge seže u prošlost desetljećima unazad tako da problem s kojim se suočavamo nije novije prirode i nije samo problem ovih prostora, već cijele Hrvatske, a i svijeta. Možete biti sigurni da nitko vašemu djetetu u prostorima škole neće ponuditi ni džoint, ni cigaretu. Svako dijete će se suočiti s tom pojavom, ako ne u osnovnoj školi, onda u srednjoj ili na fakultetu kada će pritisak novoga društva biti još veći.

 

 

Rješenje problema

Većina djece u svijet droge, alkohola i cigareta srlja nepromišljeno pod pritiskom društva, zbog adrenalina ili iz čiste znatiželje ne mislivši pritom na posljedice svojih postupaka. Dijete se ne može zaštiti od tog problema ni stalnim nadzorom ni zabranjenim izlascima, već ukazivanjem na posljedice svojih postupaka, jačanjem karaktera i  povjerenjem roditelja. U školi bi se kontinuirano trebale provoditi prezentacije i predavanja o negativnim posljedicama opojnih sredstava kako bi se podizala svijest i spriječila njihova prerana konzumacija što se već i radi, ali mislim da bi se to  trebalo i pojačati. Također provođenjem akcija među prodavačima opojnih sredstava kao što su alkohol i cigarete do kojih mladi dođu uznemirujuće brzo i na vrlo lak način zahvaljujući pohlepi njihovih prodavača. Zastrašujuće je kako mladi već u osnovnoj školi razvijaju ovisnosti koje će im ostati cijeli život, stoga je problem i više nego aktualan i zahtijeva što brže rješenje.

 

                                                         Dino Peruško, 8.b

(Novinarski rad izabran je za županijsku razinu LiDraNa 2020. )

 

CA SE JE TREFILO

 

Bila jena zima,

ka duge nogi ima.

Ni znola ca da dela

pa je celu zimu prosipala

po naše Istre.

Jedini ni zno,

ca se je trefilo.

Se je zabelilo,

beli sneh se je pokri,

a led je zaledi.

Zec je va grme spo,

a mići tić je bez jes osto.

 

Antonia Basanić 4.b

 

 

LEDENE RUKI

 

Zima pomalo hodi,

na prstah, da nas ne strene,

beli obraz, beli vlosi,

ruki ledene koko led!

 

Deca je imaju radi,

komoć cekajo da hi zgrabi

sa svojemi ledenemi rukami.

Sunce sramežljivo i s velen strohon

mići deca cuva da se ne prehlodo

dok se kuntenti va snege balotojo.

 

Paulina Radićanin 4.b

 

 

ZIMA BEZ SNIJEGA

Kad zima dođe u naš grad,

radosni smo svi tad.  

 

U našem gradu snijega nema,

hajdemo svi do ledenog brijega.

 

Na ledeni brijeg sanjke ćemo donijeti,

i niz padinu se strmu spustiti.

 

Kod bake nas čeka pravi raj,

baka Silva će nam skuhati čaj!

 

                                                                  Ivana Tubaković 4.b

 

 

SNEH

 

Jenega dneva

sneh je po,

pokri je se

vokle moje kući.

Neson moga va školo poć,

škornji neson moga noć.

Nakon uri tri

noša son hi.

Va školo son zakasni

i učiteljico razjodi!

 

 

Moris Škopac 4.b

 

 

BIJELA LJEPOTICA

Na znanje svima,

stiže smrznuta zima.

Zima zna biti ljuta,

ne hodajte bez kaputa!

Bijela ljepotica

od snježnih pahuljica,

sve u bijelo će obući

dok smo mi u toploj kući.

Baš je lijep zimski dan,

toplim čajem ugrijan.

Zimi sunce slabo sija

pa se zato bolje skija.

Djeca da su sretna,

to pahulje žele,

jer im se djeca najviše vesele.

Dastin Oranžem, 4b

          

 

 BELA  ZIMA

 

Kako je lepa,

ma bela zima.

Po Istre nan hodi

i velo buro nosi.

Ku pride s Učki,

more nan anke

jeno belo šćavino parnest.

Aj, kako je lepa ta bela zima.

 

Leonarda Smolica, 4.b

 

 

VAJKA SEJNA ZIMA

 

Zima je prišla va naš grod,

ma ni donesla ni snega ni doš,

nego samo buru i

hlodni dnevi.

 

Kukova je to zima

prez snega,

da se deca

ne moro ni balotat,

ni po snege voljat?

 

Zima, zima

vajka sejna…

Drugo leto

mi

sneh donesi!

 

                                                                         Anay Krga, 4.b

 

                                                     Prvi snijeg

 

Pao je snijeg i zabijelio brijeg. Razveselio je djecu svu, svaku love pahulju. Domovi svi topli su dok se djeca vani igraju.

                                                            Ani, Leo, Luka I Vita 

 

Otrocica i balon

 

Ja van ljudi moji igron balon.

Po celi don hitan balo po kuće.

Otac se od bali movi,

mat duron nome vopi –

Pazi, televizijo ćeš hitit!

Pa je trening tri puti na šetimono,

sako nedeljo partido igromo,

pa navijan, pa se jodin,

i vajka taj balon po glove iman.

A lepo je rekla moja mat –

Otrocica moja,

bolje bi bilo kad biš toncat utela

nego se s to balo po kuće vrtela.

 

                                                Zoi Tenčić, 3. PŠ Rabac

 

Mucak

Moj mucak ima lepi kolor

ali ne baš lepi odor.

Ima se radi igrat i skokat,

a mene ga pježo kokolat,

s njin se igrat i ćakulat.

Eko, takovi smo

ja i moj mucak!

                                      

                                                           Reana Gobo, 3.a  razred

 

Rukomet

 

Od sega na svete

rukomet me najviše pježo.

 

Ivano se zoven,

se kapi da znon.

 

Ta utorak i četrtak

komić čekan igrat

pa da moren gol zapoštat.

 

Vodin balo,

hitan va tlo,

dodavan pretelu i

goool!

 

Ma ljudi moji,

va srce mi je lepo,

hodin na rukomet

već treto leto.

 

Još vajka

se neson štufo.

 

                                               Ivano Miletić, 3.b

 

Nono i miš

 

Jedon don kada son se spreda garaži igro

nono mi je neko stvor od železa i dreva pokozo.

 

Pito me je ko znon ca je to.

A ja to nikad neson vide pa son se malo inkanto.

 

Va konobe je miš! Moramo ga ćepat!

I tu stvor s kuson panceti na dobro mesto kalat.

 

Drugo jutro nono me je zvo

i reka da se miš ćepo!

 

Miš je joko mići bi,

milo nan je stori.

 

Va vituro smo ga klali

i va bošak zapeljali.

 

                                                     Lukas Verbanac,  3.a   razred

 

Moji preteli

 

Moji preteli so dobri.

Kad podnen, oni mi pomoro

da se dignen.

Vajka se nešto igromo,

neki put nešto zafabrikomo,

vajka skupa ćakulomo.

Dobro se kapimo,

nikad se ne posvadimo,

nikad se ne tucemo.

Ma je lepo

imet takovi preteli.

 

                                               Ana Martinčić, 3.b

 

Moj petešić

 

Moj petešić

sako jutro

zakukuriče.

Zbudi seh va sele.

Na krov štaleti

se poprti,

pokože ki je kapo

i ki je lepi.

Moj se petešić

zove Karlić.

                                                             Matea Škopac, 3.b

 

Moj rojeni don

 

Moj rojeni don va otobre je

i to je najlepši don zome.

 

Ta don dobijen čuda regoli,

neki budo veli, a neki moli.

 

Saki regol zajno otpren

i mame ga pokozat gren.

 

Teta Marija Lakovka mi lepo torto stori,

njo zajno smožemo si.

 

Pod storo ladonjo se si skupa igromo,

đogi ki najbolje znomo.

 

Ja bin utela da mi rojeni don bude saki don,

ali da tako ne more bit, ja dobro znon.

 

                                                                              Matea Bertoša, 3.a

 

Moj brek

 

Moj brek je veli i debeli,

joko je zaigron,

po sa don tece zad balon.

Joko ga pježo teć,

vajka moše z repon,

a najviše ga pježo

kada ga ja cešljon.

                                                   Ana Martinčić, 3.b

 

Moj brat

 

Moj brat se Josip zove

i po nonetu je dobi ime.

 

Va srednjo školo on gre

i čuda je veći od mene.

 

Najviše ga pježo košarko igrat

i s pretelami štupidat.

 

Neki put se anka svadimo mi,

ali smo pokle opet preteli.

 

Igrice na kompjutere

ga pježo igrat.

I ja ga onda

Ne smen dišturbat.

 

I tako pomalo veći pridevamo

i se manje se svadimo.

 

Mi smo brat i sestra i dobri si moramo bit,

i to nikad ne zobit.

                                              Matea Bertoša, 3.a

 

Farfala

Va mojen vrte je farfala

i na rožico se kalala.

 

Se je va vrte obošla

dok najlepšo rožico ni nošla.

 

Od rožice vodo pije

i s tonkemi nožicami

skoče po nje.

 

Sada ja čekan da mi opet pride

forši ćun je ćepat

i onda nje mići bušić dat.

                                                                       Matea Bertoša, 3.a

 

Rujan

 

Ljudi beru grožđe. Svi su veseli. Imat ćemo pune bačve vina, istarsku supicu ćemo raditi.

 

                                                       Učenici 2.b razreda: Vita, Ani, Noel i Lucas

 

                                                         

Slika jeseni u rujnu

 

Grožđe je zrelo, crno i bijelo. Jesen je počela, sve nas razveselila. U školu smo krenuli veseli i radosni.

 

                                                       Učenici 2.b razreda: Luka, Petar, Fabian i Anel

 

 

 

 

 

                             

 

 

                                             

 

Odabir radova:

- Dean Nestorović

- Klaudia Blašković

- učiteljice razredne nastave

- Silva Tenčić

Postavljanje tekstova:

- Silva Tenčić                                                 

                                                           

                             

 

 

 

 

 

        

 



 izvori 1-12.pdf
 izvori 13-24.pdf
 izvori 25-28.pdf
 izvori 41-45.pdf

Zelenice 4

855-488

ured@os-mvlacica-labin.skole.hr

 

 

  NA VRH  

 
Ispis statistike od 1. 9. 2020.

Ukupno: 10883
Danas: 100
 

 
 
 > Školske novine
CMS za škole logo
Osnovna škola Matije Vlačića Labin / Zelenice 4, HR-52220 Labin / www.os-mvlacica-labin.skole.hr / ured@os-mvlacica-labin.skole.hr
preskoči na navigaciju