preskoči na sadržaj

Osnovna škola Matije Vlačića Labin

Radovi učenika

     

Putovanje u budućnost

 

           Jednom davno 6. ožujka 1969. godine moj znanstvenik  po imenu Albert Lawis i ja radili smo zajedno  izum za putovanje u budućnost. Radili smo  ga 5 godina. Napokon smo ga završili. Ušli smo u njega i došli u 2080. godinu. Auti su letjeli i ljudi su bili roboti! Nije bilo hrane  niti vode. Sve je bila tehnologija. Grad se zvao Tehnology.

Moj znanstvenik i ja smo se ponovo vratili u prošlost i bilo je sve ok. Ali smo skužili da nešto nije u redu. Vidjeli smo kako se kraljevstva bore i onda smo shvatili da smo se vratili u 1900. godinu, a ne u 1969. godinu. Saznali smo da se izum pokvario. Do nas je došla vještica i rekla nam: “Ja vam mogu popraviti stroj, ali pod jednim uvjetom“. Mi smo pitali: “Koji je to uvjet?“. A ona će na to: “Morate mi okupiti najbolje borce u 2 dana.“ Mi smo to morali napraviti. Prvi dan smo našli bengalskog tigra, kiklopa, diva i boga gromova. Drugi dan smo došli do nje i rekli: “Evo Vam, Vaše veličanstvo!“. A ona će na to: “Izvršili ste svoj zadatak i zato ćete dobiti nagradu!“ Popravila nam je stroj. Vratili smo se u 1969. godinu i imali smo 60 godina.

            Bilo nam je lijepo putovati u vlastitom stroju.

                                                                                  Arijan Hrvatin, 6.b

 

 

Put sreći

 

Z jutra kad se zbudin

već s jenu nogu stonen na

moj put sreći.

 

Sa don hodin i delan…

Pruvi son ošto na ten pute je cuda

lepeh stvori.

 

Joko me pježo kada igron tenis, kada sopen još son veseliji

Ma najkundenteji son kada zakanton…

Kada pustin glos,

 oni put son sigur da je jušto to

moj put od sreći.

 

Alora, ko reš zat svojemi sonji

i pježo te to ca delaš

sigur si da ćeš prit do vrha

 ma moraš bit i pruvi.

 

Put od sreći ni lahko noć, ma kad ga nojdeš, ne pušćivaj ga!

Ne hoj ni levo, ni desno!

Samo napret!

Ošto po ten pute šećeš, mlotiš, hodiš, teceš….

…saki Bogoviti don!

 

                                                            Toni Hrvatin, 6.b

Šimija

 

Utela bin imet jeno mićo šimijo

ka će mi po kamare skokat,

ma moje stvora ne bi smela tikat!

 

Ja bin po sele s njo šećala

i koko mojega brata za ruko držala.

 

Si deca bi se okolo mene vrteli , skokali

i mojo lepo šimijo bi tikali.

 

Ma, mama je rekla da mene ona ne robi,

ošto, nje je dosta da mene i brata tendi.

 

Tako će šimija samo va mojeh pensijerah  zustat

i jedini to neće znat!

                                        Ana Paula Peršić, 5.a

       

Lola

 

Brižna moja Lola

šla je na drugi svet!

Lola je imela osamnajst let

i bila je joko bolna.

Ona je bila dobra brekica

i  zato smo je si imeli radi.

Lola, za vajka mi zostani

 va pensijerami

i stori  finto

kako da si još vajka s nami!

                                           Franka Licul, 5.b

 

Brecić

 

Iman mićega brecića

ka spi spoda stolića.

Saki don se s njin igron

i pomalo ćakulon.

Hodimo skupa šećat,

a na krase ga moran mulat.

Kada pridemo doma

 žedan je i lacan,

a više puti anke joko blatan!

                                            Lana Škopac, 7.b

                                                                                        

FEBRA

 

DANAS VA ŠKOLE, ĐAKO SON ZUBILA,

PA ME ZATO TA GRDA FEBRA ZADELA.

TECEN VONKA SE IGRAT,

ALI ZAJNO POCNEN KAŠLJAT.

SI TI SIRUPI, TABLETE,

SE MI VEĆ NA VRH GLOVI GRETE!

LEŽIN VA POSTELJE,

NIMAN CO.

OD TEGA NOSA ŠMRKLJIVEGA,

NE MOREN NI SPAT!

A JA BIN  SE UTELA IGRAT.

NE MOREN, SE ME BOLI,

AKO MI BUDE JOŠ HUJE…

…SAMO MI JOŠ TO FALI…

                                         Kristiana Vlačić, 4.b

 

NONA

 

MOJA NONA JE JOKO DOBRA,

SE MI DELA I S MANON SE IGRO.

NJENI LONAC STALNO PIŠĆI,

MA SE CA STORI, SE POJI.

 

S PUPI, VETURI,

SA SEN BI SE IGRALA,

SAMO DA JE POLI MENE.

 

ONA JE ZOME SE,

JA JE JOKO, JOKO IMAN RADI,

A KAD JE DOMA NI, JA SON BEZ VOLJI.

                                                      Victoria Franković, 4.b

 

Pranona

 

Moja pranona

Marija se zove,

lepa je kako figura

i si je zovejo

Marija sura.

 

Kako saka nona

vajka nešto brantuljo

i nikada njoj ni

nic dobro!

 

Ma sejno,

cagod ja njo pitan,

ona mi stori

anke ku njoj obed gori!

                                                    Nika Toplak, 3.b

 

ŠTORIJA OD TENISA

 

Jedon don… ca bin sobun neson znala

malo vamo, malo tamo sa son se zmišala.

Da bin forši co igrala,

da bin forši ka sport provala?

Da bi me almeno co pjažalo,

da bi mi almeno co na mente palo!

 

Na jedonput son se spametila

da bin forši va tenise dobra bila.

Ta don son se deštinala

prontala i šla.

 

Ma ta bala,

kako da me je poznala.

I oni reket,

kad son ga va ruki ćepala,

zajno son se inamorala.

 

Na turniri kad son šla,

po sen terene son se hitala,

se bali ke son rivala son ćepivala...

Doma son medalji i pehari nosila.

Da je još kakovo mesto na moje stalaže,

boga son molila.

Moje srce puno je kuntenteci

i se me srhi pasivajo,

kad se spametin, kuko

moji preteli zome navijajo.

 

A znote kako je pocela ta moja štorija?

Mat i otac su mi doli ime Viktoria!

Od mićega mi se od ruki hodi,

toncan, kanton, igron, sopen,

ma najraj od sega na tenis gren!

                                 Viktoria Hrvatin, 4. PŠ Rabac

Nimamo vremena

 

Zjutra, kada se Sunce još

skriva i si oblaki koloro,

a nebo je onako krvovo i blu,

mi nimamo vremena za se farmat,

nebo pošpijat i tići posluhat.

Ošto,  mi vajka nedere tecemo,

sadere bimo uteli bit.

Špijomo , ma ne vidimo,

ošto nimamo vremena za videt.

A ca bi bilo da se na minut

farmomo, drugega provomo

posluhat.

Ma nimamo vremena!

Nimamo vremena ni za drugega

nanke zose!

Nimamo vremena za živet,

za amor.

I kada se Sunce med oblaki skrije ,

a Mesec i zvezdi na nebe zasvetle,

forši će i bit vremena, ma

onaput ne bude nas!      

 

                                       Dino Peruško, 7.b

                                                               

Istra

 

Kamik,

na kamike,

do kamika

mići zidići.

Med zidići

njivi,  na njivami

voli. Zoda vola

šlovek s pluhom

hodi. I jena krasa,

na krase poli njivi

kažun, a dole

more. Voli va steni

udrivajo. More i

kamik skupa kantojo.

A kada Sunce  gre spat

tiho more sa zvezdami

zadnji će kanat zakantat.

Tuka na kušćiće zemlji,

va kušćiće roja.

 

                                                      Dino Peruško, 7.b

 

Tko sam zapravo JA?

Što volim u školi...

- to da svaki dan učimo nešto novo

- druženje s prijateljima

- istraživanje

- zabavne učiteljice

- čitanje uzbudljivih knjiga

- putovanja na zanimljive izlete

- dane kada nemamo zadaće

Što radim u slobodno vrijeme...

- idem na izvan školske aktivnosti

- pišem domaće zadaće

- učim

- pomažem mami

- gledam TV

- čitam knjige

- igram se s kućnim ljubimcem

- crtam

- igram se s prijateljima

- igram igrice

- odmaram se od škole i obveza

Mila Batičić, 4.b

 

                                     Jesen...

 

Ja volim jesen.

Jesen je lijepa i puna boja, a s njom i školske brige i veselja.

U vinogradima sunce je obasjalo te male bobice grožđa.

Lišće je počelo mijenjati boju.

Sve je hladnije i hladnije. Dani su sve kraći, a noći duže.

I lastavice su već krenule na jug.

Jesen nam je donijela i razne ukusne plodove poput kestena, jabuka, šljiva, krušaka i još

mnogo ukusnoga voća.

Čak i ja imam rođendan u toj lijepoj i šarenoj jeseni.

Meni je jesen najdraže godišnje doba jer ima ukusne plodove i mnoštvo boja.

 

                                                     Viktorija Franković, 4.b

 

Jesenska razmišljanja 

 

Jesen već polako stiže.

To je godišnje doba puno iznenađenja.

Malo kiše pa opet malo sunca.

            Lišće već pomalo opada s granja, kao i kesteni na naše glave. Sada je u šumi najljepše.

Okruženi samo prirodom i svojim mislima. Možemo se opustiti i jednostavno uživati.

Krasno je vrijeme za šetnje.

Volim kako lišće šušti pod nogama.

            No, ja vam tu ne mogu reći mnogo.

Samo otiđite van i pogledajte oko sebe.

Nije li predivno?

                                                           Kristiana Vlačić, 4.b

 

Što donosi jesen

 

            Jesen je stigla. Tiho nam je pokucala na vrata. Sa svojim bojama počela je bojati lišće i šume. Donosi nam košaru punu voćaka. Jabuke, šljive i dunje, sve su to voćke jeseni.

Ali, donosi i kišu…

            Ljudi beru grožđe za proizvodnju vina, a djeca se vani igraju i uživaju.

            Uz jesen došle su i školske muke i mnogo učenja. Lastavice su već odletjele na jug, a

ljudi su počeli raditi zimnicu.

            Jesen je divna, najdraže mi je godišnje doba.

 

                                                                           Mila Batičić, 4.b

                             

 

 

                                             

 

Odabir radova:

- Dean Nestorović

- Klaudia Blašković

- učiteljice razredne nastave

- Silva Tenčić

Postavljanje tekstova:

- Silva Tenčić                                                 

                                                           

                             

 

 

 

 

 

        

 



 izvori 1-12.pdf
 izvori 13-24.pdf
 izvori 25-28.pdf
 izvori 41-45.pdf

Zelenice 4

855-488

ured@os-mvlacica-labin.skole.hr

 

 

  NA VRH  

 
Ispis statistike od 31. 8. 2018.

Ukupno: 49613
Ovaj mjesec: 8225
Ovaj tjedan: 2658
Danas: 132
 

 
 
 > Školske novine
CMS za škole logo
Osnovna škola Matije Vlačića Labin / Zelenice 4, HR-52220 Labin / www.os-mvlacica-labin.skole.hr / ured@os-mvlacica-labin.skole.hr
preskoči na navigaciju